Hematologija u eri pandemije koronavirusa: EHA pitanja i odgovori

Lečenje pacijenata sa malignitetima u doba pandemije COVID-19 predstavlja veliki izazov, ne samo u pogledu lečenja ove grupe pacijenata inficirane koronavirusom već i zbog drastično izmenjene radne sredine. Sa ciljem da pomogne i pruži podršku stručnjacima iz oblasti hematologije na temu uticaja koronavirusa na njihove pacijente i osoblje, Evropska asocijacija hematologa (EHA) je objavila dokument sa odgovorima na najčešća pitanja o lečenju pacijenata sa hematološkim oboljenjima.

U prilogu možete pogledati par odabranih pitanja i odogovora:

Pitanje br. 1: Koliki je rizik da se pacijent inficira sa SARS-CoV-2 a koliki da razvije težak oblik bolesti?

Odgovor: Trenutno dostupni podaci ne pokazuju različitu stopu infekcije kod pacijenata obolelih od maligne bolesti u poređenju sa zdravom populacijom. Ovo se može objasniti činjenicom da je ova grupa pacijenata, kao i zdravi pojedinci, imunološki naivna prema ovom patogenu. Na osnovu dosadašnjih rezultata multivarijantnih analiza, osnovna maligna bolest nije identifikovana kao nezavisni faktor rizika u pogledu toka infekcije. Međutim, veći rizik za razvoj komplikacija kod respiratornih virusnih infekcija stečenih u zajednici (engl. community acquiried respiratory viral infection, CARV) očekuje se kod pacijenata koji su ozbiljno imunosuprimirani, tako da se pretpostavlja da su pacijenti sa malignitetima u većem riziku od razvoja težeg oblika bolesti COVID-19. U nedostatku specifičnijih podataka, pretpostavlja se da su potencijalni faktori rizika slični kao i kod drugih CARV, a to su teška imunodeficijencija, limfopenija, perzistentna i teška neutropenija, kao i starija dob. Budući da je limfopenija faktor rizika za razvoj infektivne bolesti donjeg respiratornog trakta (engl. lower respiratory tract infection disease, LRTID) i mortalitet kod CARV infekcija nakon transplantacije, a da može nastati ili povezati se sa SARS-CoV-2, već postojeći teži oblik limfopenije (<0.2x10⁹/L) može ukazati na povećani rizik od razvoja teškog oblika COVID-19. Kliničari treba da imaju na umu da kod pacijenata sa malignitetima CARV duže traje nego kod zdravih osoba, što je verovatno slučaj i sa novim koronavirusom.

Pitanje br. 3: Kod kojih pacijenata se terapija malignih oboljenja može odložiti ili prekinuti?

Odgovor: Ovo je najverovatnije pitanje koje zahteva jako brz odgovor, a na njega je ujedno i najteže odgovoriti. Predloženi pristup je predstavljen kroz dva algoritma (https://ehaweb.org/assets/Uploads/03-EHA-SWG-Infect-COVID-19-EHA-Pat-w-active-cancer-2020-03-22-1138h.pdf, https://ehaweb.org/assets/Uploads/04-EHA-SWG-Infect-COVID-19-EHA-Pat-w-chron-con-cancer-2020-03-22-1146h.pdf ) Pacijenti sa kontrolisanom osnovnom bolešću imaju manji stepen infekcija od nelečenih pacijenata, zato nekontrolisani i životno ugrožavajući maligniteti zahtevaju terapiju, naročito ukoliko postoji potencijal za izlečenje. Okolnosti usled novonastale situacije moraju biti uzete u obzir, međutim aktivna maligna bolest mora biti lečena adekvatno i blagovremeno kako bi se sprečilo pogoršanje terapijskih ishoda. Ovo uključuje hirurške procedure (npr.opstrukcije) kao i sistemsku anti-tumorsku terapiju ili radioterapiju. Lečenje asimptomatskog pacijenta treba nastaviti kao i do sada, koliko god je to moguće. Profilaktički prekidi kontinuirane terapije se ne preporučuju. Mnoge kontinuirane terapije kao bcr-abl TKI nisu povezane sa klinički značajnim povećanjem imunosupresije i prekidom terapije može se izgubiti kontrola bolesti. Kliničari treba da imaju na umu da prekid davanja nekih lekova, poput leka ruksolitinib, može dovesti do ponovnog pogoršanja simptoma. Nasuprot tome, neki lekovi su povezani sa značajnom citopenijom i toksičnošću, što može biti faktor rizika za neželjene ishode bolesti COVID-19. Kod lekova kod kojih je poznato da mogu da dovedu do reakcija preosetljivosti, treba imati na umu da mogu pogoršati hipersenzitivni pneumonitis izazvan COVID-19. U slučaju primene ovih lekova, prekid terapije kod pacijenata sa RTID predstavlja dobru odluku.

Pitanje br. 6: Kakav je terapijski pristup kod osobe inficirane novim sojem koronavirusa?

Odgovor: Redukcija imunosupresije je logičan pristup kod ove grupe pacijenata, kad god je to moguće, ali treba uzeti u obzir mogućnost pojave sindroma imunske rekonstitucije. Zato u većini slučajeva nije pametno prekinuti imunosupresiju. Steroidni antiinflamatorni lekovi, posebno u visokim dozama, povezani su sa produženim trajanjem CARV infekcija i većom stopom mortaliteta. Međutim, nova iskustva u lečenju bolesti COVID-19 ukazuju na benefit terapije steroidima kod imunosuprimiranih pacijenata, i to u niskoj dozi ( < 1 mg/kg/dan u trajanju od 3 dana ). Očekuju se rezultati randomizovane studije, ali za sada redukcija visokih doza steroida, titriranjem doze ispod 1mg/kg/dan, može biti dobar pristup u lečenju ovih pacijenata kako bi se izbegla duboka imunosupresija. Preparati intravenskih imunoglobulina nisu specifično aktivni kod ovog soja koronavirusa te se zato ne preporučuju kao terapija. Najnoviji podaci ukazuju na značajan procenat hiperinflamacije kod težih oblika bolesti COVID-19 i predlažu primenu antiinflamatornih lekova kod pacijenata koji ispunjavaju kriterijume hemofagocitne limfocitne histocitoze. (1)

Za više informacija možete se u bilo kom trenutku obratiti Vašem Roche predstavniku ili poslati upit putem MI atlas platforme:

serbia.medinfo@roche.com

RS/DAED/2003/0011