Hematološki parametri kod pacijenata sa COVID-19

Novi soj koronavirusa SARS-CoV-2 (engl. Severe acute respiratory syndrome coronavirus 2) prvi put je identifikovan krajem prošle godine u Kini. Nakon brzog širenja u preostale delove sveta, Svetska zdravstvena organizacija je je 11.marta 2020.godine proglasila pandemiju.

Fan i saradnici su objavili naučni rad u kome su prikazani rezultati o hematološkim parametrima kod pacijenata inficiranih sa SARS-CoV-2 a koji su bili lečeni u Nacionalnom centru za infektivne bolesti u Singapuru. Analiza je obuhvatila 67 pacijenata, u najvećem procentu poreklom iz Kine (89.7%). Učestalost oboljevanja muškaraca i žena bila je gotovo ujednačena ( 55% vs 45% ). Intenzivnu negu zahtevalo je ukupno 9 pacijenta (13.4%), medijane starosti 54 godine. Nasuprot tome, medijana starosti pacijenata kod kojih nije bilo potrebe za intenzivnom negom iznosila je 42 godine. (3)

Leukopenija je zabeležena kod 19 pacijenata (29.2%), pri čemu je teška leukopenija (broj leukocita ispod 2 x 10⁹/L) identifikovana samo kod jednog pacijenta. Limfopenija se javila u 24 slučaja (36.9%). Kod 19 bolesnika bila je izražena kao umerena limfopenija sa apsolutnim brojem limfocita 0.5 – 1 x 10⁹/L, odnosno kao teži oblik kod 5 bolesnika sa apsolutnim brojem limfocita ispod 0.5 x 10⁹/L. Najveći procenat bolesnika je imao normalan broj trombocita, dok je blaga trombocitopenija je prijavljena kod 13 bolesnika sa brojem trombocita između 100 – 150 x 10⁹/L. (3)

Razmaz periferne krvi je pokazao da je kod 69% pacijenata sa limfopenijom zabeleženo prisustvo reaktivnih limfocita što nije bio slučaj u studiji koju su objavili Chang i saradnici 2005.godine, gde su praćeni hematološki parametri pacijenata sa SARS-CoV (engl. severe acute respiratory sindrome coronavirus, identifikovan 2003.godine).(1) Takođe, sličnu studiju sproveli su i Lee i saradnici 2003.godine u Hong Kongu gde je u značajno nižem procentu obolelih (15.2%, 21/138 ispitanika) zabeleženo prisusustvo reaktivnih limfocita. (2)

Ispitivanje koje su sproveli Fan i saradnici ukazuje da je pri samom prijemu bolesnika najveći procenat imao normalnu krvnu sliku i LDH, bez prijavljenih slučajeva umerene ili teške trombocitopenije koja često prati virusne infekcije. Karakteristike pacijenta koji su zahtevali intenzivnu negu podrazumevale su povišene vrednosti LDH i niže vrednosti apsolutnog broja limfocita, sa srednjom vrednošću od 0.4 x 10⁹/L u poređenju sa 1.2 x 10⁹/L koliko je iznosila kod grupe pacijenata koja nije zahtevala lečenje na intenzivnoj nezi. Praćenje ovih hematoloških parametara može biti značajan prediktor težine i ishoda bolesti. Pad apsolutnog broja limfocita ispod 0.6 x 10⁹/L može biti rani pokazatelj da je pacijentu potrebna intenzivna nega i suportivna terapija. (3)

Kod hospitalizovanih pacijenata zabeležene su niže vrednosti CD45+, CD3+, CD4+, CD8+, CD19+ i CD16/56+. Za razliku od virusnih infekcija izazvanih virusima HIV-a i CMV,  gde je odnos CD4/CD8 obrnut, pri ovom ispitivanju to nije zabeleženo kod svih ispitanika. (3)

Ograničenje ove studije proističe iz nedostatka laboratorijskih nalaza svih pacijenata na dnevnom nivou, pogotovu kod grupe ispitanika gde simptomi nisu bili često manifestovani. Međutim, studija pruža podatke iz svakodnevne kliničke prakse koji ukazuju na to da su starija životna dob, limfopenija i povišene vrednosti LDH bile povezane sa hospitalizacijom i potrebom za intenzivnom negom. Takođe, zabeležene su niže vrednosti apsolutnog broja limfocita, apsolutnog broja monocita i hemoglobina, kao i viši pikovi apsolutnog broja neutrofila i LDH u poređenju sa grupom ispitanika koja nije bila hospitalizovana. (3)

Ukoliko biste želeli više informacija možete se u bilo kom trenutku obratiti Vašem Roche predstavniku, ili poslati upit putem MI Atlas platforme:

serbia.medinfo@roche.com

RS/DAED/2003/0008