Lečenje pacijenata sa hematološkim oboljenjima u eri COVID-19

Nakon identifikovanja i daljeg širenja koronavirusa SARS-CoV-2 van granica Kine, Svetska Zdravstvena Organizacija je objavila preporuke i mere prevencije. Veliki broj svetskih zdravstvenih udruženja i organizacija ističe važnost održavanja lične higijene i pruža preporuke za adekvatno dijagnostikovanje, izolovanje i lečenje zaraženih osoba.

Posledice opterećenja koje će pretrpeti zdravstveni sistem postaju već sada vidljive ali tačan opseg je još uvek nepredvidiv. Postavlja se pitanje kako u ovoj situaciji zaštititi pacijente sa malignitetima koji su trenutno na terapiji i smanjiti rizik od infekcije i daljih komplikacija, a pri tom ne ugroziti trenutni tok lečenja.

Sa ciljem da pomogne i pruži podršku zdravstvenim radnicima širom sveta, ASCO je pripremio dokument sa odgovorima na najčešća pitanja svojih članova.  U odgovoru na pitanje da li za pacijente sa hematološkim malignitetima treba razmotriti manje agresivnu terapiju navedeno je da u ovom momentu ne postoje tačne smernice prilikom odabira hemioterapije ili odlaganja primene usled COVID-19. Pacijente koji su na imunosupresivnoj terapiji ili spadaju u kategoriju visoko rizičnih treba testirati pre primene terapije radi dalje procene i donošenja odluka. (2)

Willan i saradnici su objavili članak u British Journal of Haematology na temu zbrinjavanja pacijenata sa hematološkim oboljenjima tokom COVID-19 pandemije. Obzirom na trenutne okolnosti zdravstvenog sistema, navodi se da je važno kreirati plan imajući na umu najgori mogući scanario i razmotriti uticaj kako na pacijente tako i na zdravstvene radnike, kako bi u slučaju potrebe sve mere prevencije i kontrole bile sprovedene blagovremeno.

Praktične smernice u cilju smanjenja rizika od infekcije podrazumevaju pre svega minimalnu izloženost pacijenata koji zbog prirode svoje bolesti već spadaju u osetljivu kategoriju. Preporučuje se uvođenje drugih vidova komunikacije između lekara i pacijenata kako bi se izbegao dolazak na kliniku kad god je to moguće, pogotovu kada je reč o starijim pacijentima sa potencijalno oslabljenim imunskim sistemom i postojećim malignitetom. Prisustvo većeg broja ljudi u čekaonicama za flebotomiju nosi rizik od širenja infekcije, te se zato preporučuje uspostavljanje novih prostorija van bolnica u ove svrhe gde će mogućnost kontakta između pacijenata biti sveden na minimum ili ukoliko je potrebno razmotriti produženje intervala između testova. (1)

Willan I saradnici navode da sve suportivne terapije koje se primenjuju u cilju smanjenja dugoročnih neželjenih efekata po potrebi mogu biti pauzirane, poput upotrebe bifosfonata za koštane tegobe kod pacijenata sa mijelomima, kao i flebotomija nakon transplatacije ili kod hemohromatoza. Ukoliko broj inficiranih nastavi da raste, odluke koje procenjuju odnos rizika i koristi treba individualno donositi. Kontrola same bolesti mora biti izbalansirana sa imunosupresivnim efektom terapije I potencijalnim rizikom koji nosi COVID-19. Preporučuje se oralna hemioterapija, gde god je to moguće. (1)

Za više informacija o ovom istraživanju, ili pomenutim referencama, možete se u bilo kom trenutku obratiti Vašem Roche predstavniku, ili poslati upit putem MI Atlas platforme:

serbia.medinfo@roche.com

   RS/DAED/2003/0007