Primena laparoskopske hirurgije u ginekologiji tokom pandemije COVID-19

 Pri razmatranju terapijskog pristupa, treba imati u vidu da u mnogim centrima rutinske posete i operacije mogu biti u potpunosti ograničene ili značajno smanjene. Neophodno je istražiti mogućnosti koje smanjuju broj postupaka ili hirurških intervencija koje mogu biti povezane sa produženim operativnim vremenom, rizikom od velikog gubitka krvi, potrebnim krvnim proizvodima, rizikom od infekcije medicinskog osoblja ili prijemom u odeljenja intenzivne nege.¹

Za vreme krize, pružaoci zdravstvene zaštite moraju biti u stanju da koncentrišu svoje resurse na negu ljudi koji su ozbiljno pogođeni koronavirusom, stoga elektivne operacije za benigna stanja ne bi trebalo da se sprovode tokom pandemije. U zavisnosti od raspoloživosti i prioriteta zdravstvenog sistema, bilo bi korisno testirati pacijente na infekciju virusom korone pre planiranog hirurškog lečenja. Hirurško zbrinjavanje ginekoloških karcinoma treba da se vrši, osim ako nisu moguće alternativne, privremene mogućnosti, dok se epidemija ne završi.²

Laparoskopska hirurgija za hitna stanja u ginekologiji i malignitete bila bi korisna za zdravstveni sistem jer redukuje dužinu boravka u bolnici. Medjutim postoji određena zabrinutost za sigurnost primene laparoskopske hirurgije tokom izbijanja pandemije koronavirusa. Pneumoperitoneum kao suštinska komponenta laparoskopske hirurgije donosi rizik za operativni tim od izlaganja aerosolu. Utvrdjeno je da je virus COVID-19 prisutan u krvi zaraženih pacijenata. Trenutno nema podataka o prisutnosti COVID-19 u hirurškom dimu, ali postoji mogućnost. Rizici udisanja dima kod hirurga i osoblja prilikom obavljanja laparoskopske hirurgije su dokumentovani.²

Evropsko udruženje za laparoskopsku endoskopiju (ESGE) predlaže sledeće mere za laparoskopsku ginekološku hirurgiju tokom epidemije COVID-19:

1. Razmatranje testiranja pacijenata pre hirurške intervencije ukoliko je moguće.

2. Preduzimanje koraka kako bi se smanjilo oslobađanje CO2.

3. Minimiziranje upotrebe ultrazvuka i dijatermije ako je moguće.

4. Minimiziranje iznenadnog raspršivanja gasa tokom totalne laparoskopske histerektomije kada se uzorak izvadi. Savetuje se ispuštanje gasa iz trbuha usisnim uređajem pre uklanjanja materice kroz vaginu.²

Udruženje ginekoloških onkologa (SGO) predlaže ginekološko onkološkim hirurzima preduzimanje sledećih mera kako bi zaštitili sebe i svoje pacijente:

1. Rad od kuće, u slučajevima kada se ne bave ključnim kliničkim ili institucionalnim obavezama koje iziskuju njihovo prisustvo.

2. Primenu virtuelnih susreta sa pacijentima.

3. Preventivne preglede pacijenata pre kliničkih poseta i hirurških intervencija radi otkrivanja eventualnog prisustva poznatih simptoma COVID-19.

4. Preoperativno testiranje na prisustvo virusa COVID-19 svih pacijenata koji idu na operaciju ukoliko su dostupni resursi.

5. Korišćenje lične zaštitne opreme prema zvaničnim preporukama.

6. Otpuštanje pacijenata istog dana gde god je to moguće radi smanjenja rizika.³

Kod sumnjivih ili dokumentovanih pacijenata pozitivnih na COVID-19, operaciju treba odložiti do potpunog oporavka, ako ne postoji trenutna životna opasnost. Kad je to moguće, treba razmotriti nehirurške alternative.²

RS/DAED/2004/0018