Prevencija dijabetične retinopatije (DR), koja je značajan uzrok slepila u populaciji radno sposobnog stanovništva širom sveta, zasniva se prvenstveno na tretmanu glavnih faktora rizika i ranom otkrivanju, što zavisi od redovnog skrininga mrežnjače na prisustvo očnih lezija. Trajanje dijabetes melitusa (DM) je glavni faktor rizika za DR. Nakon 20 godina bolesti, skoro 100% pacijenata sa tipom 1 DM razvije neki oblik DR.

Masimo Porta i saradnici su sproveli istraživanje koje je imalo za cilj da proceni izvodljivost i efikasnost telemedicine za skrining DR. U projekat je bilo uključeno 33 dijabetička ambulantna centra širom Italije od aprila 2013. do decembra 2015. godine. Pacijenti sa novootkrivenim dijabetesom ili oni koji nisu imali oftalmološki pregled duže od dve godine su pregledani korišćenjem nemidrijatičkih digitalnih fundus kamera.

Od 24,473 podobna pacijenta, 22,466 je imalo kompletne podatke, sa visokokvalitetnim slikama dobijenim za 19,712 pacijenata. Midrijaza (dilatacija zenica) je korišćena u 39% slučajeva, značajno poboljšavajući kvalitet slika i rezultate skrininga. Zabeležena je kriva učenja, pri čemu su centri koji su pregledali više pacijenata imali niže stope slika niskog kvaliteta. Ukupna prevalencija bilo koje faze DR je bila 16.7%, dok je prevalencija proliferativne DR (PDR) iznosila 0.7%. Faktori kao što su starija dob, muški pol i pušenje su bili povezani sa nižim kvalitetom slika. Upotreba midrijaze i iskustvo centara su bili u obrnutoj vezi sa prisustvom DR.

Projekat je potvrdio efikasnost teleoftalmologije za skrining DR, ističući potrebu za visokim nivoom obuke operatera i prednosti korišćenja midrijaze. Preporuke uključuju implementaciju sertifikacionih programa, praksi osiguranja kvaliteta i evaluacija isplativosti za optimizaciju praksi skrininga. Studija naglašava potencijal telemedicine da poveća pristup skriningu DR, smanji troškove konsultacija i poboljša rano otkrivanje. Međutim, takođe prepoznaje potrebu za sveobuhvatnim oftalmološkim pregledima i važnost sistematskog u odnosu na oportunistički skrining. Nalazi ističu potrebu za specifičnim podacima za pojedine zemlje i kontinuiranim unapređenjem medicinske nege kako bi se smanjile komplikacije dijabetesa.

Stela Vujosević i saradnici sproveli su studiju čiji je cilj bio da se opiše desetogodišnji program telemedicinskog skrininga za dijabetičku retinopatiju (DR) u gradskom području Padove (severoistočna Italija) i da se izveštava o prevalenciji/incidenciji DR i makulopatije, stopi progresije ka ozbiljnoj DR (sight-threatening diabetic retinopathy, STDR) i optimalnom intervalu skrininga kod pacijenata bez DR pri prvom pregledu. Ova opservaciona, longitudinalna kohortna studija obuhvatila je 9347 pacijenata sa tipom 1 i tipom 2 dijabetes melitusa (DM), koji su imali 17.344 pregleda očnog dna u dve dijabetološke klinike. Pregledi su ocenjivani u Centru za čitanje od strane sertifikovanog osoblja. Incidenca STDR, progresija makulopatije i faktori rizika procenjivani su LogRank testom (Kaplan–Meier metodom). Kriva operativnih karakteristika (ROC) korišćena je za određivanje optimalnog intervala skrininga kod pacijenata koji pri prvom pregledu nisu imali DR.

Ukupna prevalenca DR bila je 27.6%: 12.5% blaga neproliferativna (NPDR), 11.3% umerena NPDR, 2.9% teška NPDR i 0.9% proliferativna (PDR). Ukupna prevalenca makulopatije bila je 5.7%: 2.8% blaga, 2.2% umerena i 0.7% teška makulopatija. Desetogodišnja incidenca STDR bila je: 0.6% kod pacijenata bez DR, 5.5% kod blage NPDR i 21.1% kod umerene NPDR pri prvom pregledu. Desetogodišnja incidenca makulopatije bila je: 2.1% blaga, 1.7% umerena i 0.2% teška. Incidenca STDR kod pacijenata sa tipom 1 i tipom 2 DM i trajanjem bolesti dužim od 10 godina bila je 8.21% i 8.15%; kod pacijenata sa tipom 1 DM i trajanjem bolesti kraćim od 10 godina bila je 5.5%, a kod pacijenata sa tipom 2 DM i trajanjem bolesti kraćim od 10 godina bila je 1.91%. Kod pacijenata bez DR pri prvom pregledu, najbolji interval za kontrolu (osetljivost-specifičnost) je 2.5 godine.

Skrining na svake 2.5 godine kod pacijenata bez DR pri prvom pregledu čini se adekvatnim. Trajanje bolesti je značajan faktor rizika za progresiju ka STDR, ali pacijenti sa tipom 1 DM i trajanjem bolesti kraćim od 10 godina imaju veću incidencu STDR nego pacijenti sa tipom 2 DM i sličnim trajanjem bolesti. Epidemiološki podaci iz ovog desetogodišnjeg programa skrininga na severoistoku Italije mogu poslužiti za implementaciju nacionalnog programa skrininga.