Kada je potrebna CT (kompjuterizovana tomografija) kod rane faze hronične limfocitne leukemije?

Hronična limfocitna leukemija (CLL) jeste leukemija koja se često susreće i obično se javlja kod starijih osoba. Većina pacijenata sa postavljenom dijagnozom CLL-ajeste asimptomatična, a pažnju privlači relativna limfocitoza prilikom rutinskog pregleda krvi. Oboleli mogu pokazati znake bezbolne limfadenopatije, povišenu temperaturu, gubitak telesne težine, noćno znojenje ili retke simptome koje izaziva viseralna kompresija. Anemija i trombocitopenija mogu se pojaviti usled infiltracije koštane srži ili simultanih autoimunih procesa. Najčešće beleženi nalazi na pregledu jesulimfadenopatija i hepatosplenomegalija.Dijagnoza se uglavnom postavlja pokazateljem populacije klonalnih ćelija i perifernom protočnom citometrijom. Za postavljanje dijagnoze CLL-arutinski nije potrebno ispitivanje ili skeniranje koštane srži. Procedura određivanja stadijuma oslanja se na precizan kvantitet krvne slike i nalaze ispitivanja. U ovom trenutku koriste se dva sistema za određivanje stadijuma bolesti: modifikovani Rai sistem i Binet sistem. Oba sistema razmatraju postojanje ili nepostojanje limfadenopatije, hepatomegalije, splenomegalije, anemije i trombocitopenije. Za razliku od drugih limfoproliferativnih bolesti, za određivanje stadijuma CLL-aCT skeniranje nije potrebno. Prisustvo limfnih čvorova i organomegalija mogu se utvrditi nezavisnim pregledom, a rezultati snimanja se ne moraju uzeti u obzir. Pacijenti sa ranim stadijumom CLL-a imaju dobre prognoze i prate se na 3–6 meseci detaljnom analizom krvne slike, pregledom i anamnezom. Vreme udvostručenja broja limfocita kod agresivnijih oblika bolesti može se smatrati prognostičkim podatkom za periode manje od 12 meseci. Procena molekularnih markera može prognostički još više pomoći kod kariotipizacije, stanja mutacije teškog lanca imunoglobulina i nivoa ZAP-70.

Potrebno je da ljudi koji rade na klinici budu svesni da uspostavljanje dijagnoze kod CLL pacijenata u ranom periodu ne zahteva rutinsko snimanje. Izbegavanje skeniranja u ranoj fazi bolesti je u poslednjem izveštajujasno obrazloženo kao „mudar izbor“. Pokazalo se da dodatno CT skeniranje na postojeće kliničke i laboratorijske kriterijume nije bilo od koristi zapredviđanje odgovora na lečenje CLL-a i prognoziranje daljeg toka bolesti.Nacionalna sveobuhvatna mreža za rak (National Comprehensive Cancer Network) vodiči ne preporučuju rutinsko skeniranje u ranoj fazi CLL-a.Ipak, iako CT snimanje nije prikladno kod rutinskog određivanja stadijuma, treba ga sprovesti kod pacijenata sa simptomima ili nalazima za koje se smatra da potiču od uvećanih abdominalnih i karličnih nodusa poput zapušenja urinarnog kanala ili opstruktivne žutice. CT skeniranja mogu naškoditi pacijentima zbog potencijalnih toksičnih efekata u materijalu kontrasta, a mogu predstavljati i finansijsko opterećenje za njih.Rizik od malignih promena povezanih sa zračenjem mali je, ali kumulativan. Uz to, pojavljuje se i anksioznost povezana sa incidentnim nalazima. Jednametaanaliza pokazala je da je 30% CT skeniranja detektovalo incidentne dijagnoze i tako otvorilo put za dodatna skeniranja.Ovaj kaskadni efekat se u samom početku može preduprediti sprečavanjem nepotrebnog snimanja.

Za rano utvrđivanje stadijuma CLL bolesti i njeno kliničko praćenje trenutno najviše korišćene metode jesu medicinska anamneza, pregled i procena kompletne krvne slike. Kompjuterske tomografske analize ne treba vršiti u početku bolesti i pri opservaciji bolesnika obolele od CLL-a.

Reference :

Arjun Gupta, MD; David H. Johnson, MD; Sung-hee Choi, MD. Staging CT Scans in Early-Stage Chronic Lymphocytic Leukemia, JAMA Intern Med. 2017. doi:10.1001/jamainternmed.2017.0348

RS/ONCO/1809/0008