Hronična limfocitna leukemija (CLL) predstavlja najčešći oblik leukemije kod odraslih.

Nastaje usled nekontrolisane i abnormalne proliferacije limfocita u koštanoj srži, krvi i limfnim čvorovima. Limfociti, koji su deo odbrambenog sistema tela, gube sposobnost funkcionisanja tako da organizam postaje podložan infekcijama. Prekomeran broj leukemičnih ćelija takođe ometa proizvodnju normalnih ćelija, što dovodi do pojave simptoma bolesti. Prosečna starost početka javljanja bolesti je 72 godine, pri čemu je samo 10% pacijenata mlađe od 55 godina. Kod muškaraca je dvostruko češća nego kod žena.

Iako se CLL često dijagnostikuje slučajno tokom rutinskih testova kod asimptomatskih pacijenata, simptomi mogu uključivati gubitak apetita, gubitak težine, noćno preznojavanje, zamaranje tokom svakodnevnih aktivnosti, nedostatak daha, podložnost infekcijama, uvećanje slezine i bol u slezini, uvećanje jetre, otečene limfne čvorove i anemiju.

Na CLL se prvenstveno sumnja ako u kompletnoj krvnoj slici (KKS) postoje prisutni limfociti. Takođe se mogu uočiti anemija i trombocitopenija. Povećan broj limfocita u razmazu periferne krvi ide u prilog dijagnozi leukemije. Stadijum pacijenata sa dijagnozom CLL određuje se pomoću sistema za klasifikaciju RAI i BINET.

Opcije lečenja hronične limfocitne leukemije mogu se značajno razlikovati.

Mnogi ljudi sa CLL žive dugo, međutim, ovu bolest je generalno teško lečiti, a nije se pokazalo da rano lečenje poboljšava preživljavanje. Iz tog razloga, a zbog potencijalnih neželjenih dejstava lečenja, lekari često preporučuju čekanje da bolest napreduje ili da se pojave neugodni simptomi pre početka terapije.

Kada lečenje postane neophodno, faktori koje treba uzeti u obzir uključuju starost pacijenta, opšte zdravlje i prognostičke faktore kao što je prisustvo hromozomskih delecija.