Neurologija predstavlja veoma sveobuhvatnu disciplinu koja se bavi tegobama kao što su stalne i jake glavobolje, vrtoglavica, ukočenost i utrnulost u šakama, rukama i stopalima, onesvešćivanje, poremećaji vida, zaboravnost, nehotično drhtanje ruku.

Mozak, kičmena moždina i nervni sistem kontrolišu čitav radni sistem tela. Kada stvari u nervnom sistemu počnu da se odvijaju pogrešno (kada ne rade kako treba ili prestanu da rade) mogu se pojaviti problemi sa govorom, kretanjem, pa čak i disanjem. Neurologija kao nauka bavi se izvorima i metodama lečenja svih ovih problema.

Neurologija je nauka koja se bavi poremećajima nervnog sistema, uključujući mozak, krvne sudove, nerve i mišiće. Naziv potiče od kombinacije reči „neuron“, što znači nerv i „logia“, što znači nauka. Oblasti proučavanja neurologije generalno su sledeće:

• Autonomni nervni sistem,

• Centralni nervni sistem,

• Periferni nervni sistem.

Specijalisti koji rade u oblasti neurologije nazivaju se neurolozi. Neurologija je nauka koja koristi napredne tehnike.

Neurologija je oblast medicine koja se bavi mozgom i bolestima mozga. Neurologija, koja se uglavnom bavi stanjima kao što su moždani udari, epilepsija, Alchajmerova bolest, demencija, Parkinsonova bolest, zaboravnost i poremećaji spavanja, sarađuje sa drugim specijalizovanim oblastima.

Neurologija obuhvata veoma širok spektar. To je zato što se neurologija bavi bolestima koje se mogu javiti u mnogim područjima pod uticajem autonomnog nervnog sistema, centralnog nervnog sistema i perifernog nervnog sistema.

Brza i rana dijagnoza je veoma važno pitanje kod neuroloških bolesti koje nastaju zbog problema u autonomnom, centralnom i perifernom nervnom sistemu koji čine najosetljivije životne strukture našeg organizma. Ako se zakasni sa ispitivanjima i postavljanjem dijagnoze, može doći do nepovratnog oštećenja. Iz tog razloga, osobe sa neurološkim poremećajima treba hitno da se obrate najbližem neurologu i započnu proces lečenja odmah nakon rane dijagnoze.

Oblast neurologije je grana nauke koja ispituje delove organizma kao što su mozak, kičmena moždina, periferni nervi i mišićne bolesti, i koristi druge metode lečenja osim hirurških procedura. Epilepsija, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, migrene i tumorske bolesti predstavljaju najpoznatija i najčešća stanja među neurološkim poremećajima, a njima se bave neurološka odeljenja u bolnicama.

Dugotrajne glavobolje, bolovi u vratu, leđima, pa čak i donjem delu leđa ili poremećaji kao što su poremećaji spavanja mogu se okarakterisati kao simptomi neuroloških bolesti. Kada su prisutni ovi simptomi iz oblasti neurologije, specijalističke grane u medicini koja se bavi mozgom i bolestima mozga, generalno, treba ih proceniti pomoću određenih testova što je pre moguće. Zato što su rana dijagnoza i započinjanje lečenja, naročito kod neuroloških oboljenja, veoma bitni za oporavak. U suprotnom, mogu se javiti čak i rizici opasni po život.

Kao i kod drugih bolesti, kod bolesti mozga i nerava javljaju se fizički bol ili neprijatni simptomi. U tom smislu, da bi dobili procenu simptoma neuroloških bolesti, pacijenti obično razmatraju da zatraže pomoć od neurologa kada imaju sledeće simptome i tegobe:

• Glavobolje

• Vrtoglavicu

• Nesvesticu

• Poremećaje spavanja

• Drhtanje ruku i nevoljne pokrete

• Poremećaje kretanja

• Poremećaje svesti

• Zaboravnost

• Bol u donjem delu leđa

• Gubitak ravnoteže

Sve ove tegobe i simptomi takođe mogu biti uzrokovani prekomernim umorom ili stresom. Međutim, ako imate jedan ili više ovih simptoma, definitivno je korisno konsultovati se sa neurologom.

Reference:

1. NINDS Multiple Sclerosis Information Page. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 19. novembar 2015. Preuzeto 6. mart 2016.

2. Compston A, Coles A (October 2008). "Multiple sclerosis." Lancet 372(9648): 1502–1517.

3. Compston A, Coles A (April 2002). "Multiple sclerosis." Lancet 359(9313): 1221–1231.

4. Murray ED, Buttner EA, Price BH (2012). "Depression and Psychosis in Neurological Practice." In: Daroff R, Fenichel G, Jankovic J, Mazziotta J (eds.). Bradley's Neurology in Clinical Practice (6th ed.). Philadelphia, PA: Elsevier/Saunders.

5. Lublin FD, Reingold SC (April 1996). "Defining the clinical course of multiple sclerosis: results of an international survey." Neurology 46(4): 907–911.

6. Kurtzke JF. J Neurovirol 2000; 6(Suppl 2): S134–S140.

7. Munger KL, et al. JAMA 2006; 296(23): 2832–2838.

8. Handel AE, et al. PLoS One 2011; 6(1): e16149.

9. Ramagopalan SV, et al. Lancet Neurol 2010; 9(7): 727–739.

10. Robertson NP, et al. Brain 1996; 119(Pt 2): 449–555.

11. Ascherio A, Munger KL. Ann Neurol 2007; 61(4): 288–299.

12. Alenda R, et al. Eur J Neurol 2014; 21(8): 1096–1101.

13. Burton JM, O'Connor PW, Hohol M, Beyene J (12 December 2012). "Oral versus intravenous steroids for treatment of relapses in multiple sclerosis." The Cochrane Database of Systematic Reviews 12: CD006921.

14. The National Collaborating Centre for Chronic Conditions (2004). Multiple Sclerosis: National Clinical Guideline for Diagnosis and Management in Primary and Secondary Care (PDF). London: Royal College of Physicians. pp. 54–57.